Напустио нас је проф. др Милан Распоповић

У петак, 21. фебруара 2025. године, преминуо је проф. др Милан Распоповић, дугогодишњи професор и директор Математичке гимназије од 1971-2001. године, човек који је допринео обликовању и развоју Математичке гимназије. 

Mилан Распоповић рођен је 1935. године у Мартинићима у Црној Гори. Гимназију је завршио у Титограду (Подгорици). Показивао је посебно интересовање за математику и природне науке, па је одлучио да студира физику на Природно-математичком факултету у Београду. Био је веома активан у студентским организацијама, а носилац је и ударничке значке са радне акције. Студије физике завршава 1959. године и запошљава се у Институту за нуклеарне науке у Винчи, а затим пет година ради као професор физике у XIV београдској гимназији. Магистрирао је 1965. године на Одсеку за физичке и метеоролошке науке Природно-математичког факултета у Београду са темом „Идентификација наелектрисаних честица методом constans sagitta“. И поред велике неизвесности о томе како ће функционисати новоотворена школа, одлучио се за изазов рада у Математичкој гимназији. Дао је велики допринос оснивању школе и изради планова и програма. Професор физике, а од 1969. Године физике и основа електронике, био је до 1971. године. Посебно је био познат по инсистирању на томе да ученици ураде велики број задатака. Учествовао је у организацији такмичења, а неколико пута водио је југословенску екипу на међународне олимпијаде из физике.

Године 1971. постаје први директор Математичке гимназије у сталном радном односу. На тој дужности остао је преко тридесет година, све до одласка у пензију, тако да је његов рад нераскидиво повезан са успесима школе, али и проблемима на које је наилазила. Несумњиво је да се показао као изврстан организатор пун идеја и иницијатор многих акција. Вешто је успевао да превазиђе несклад између жеља и планова са једне и објективних могућности са друге стране. И сама чињеница да се школа одржала и у време реформе средњег образовања сведочи о истрајности и далековидости Милана Распоповића. Треба истаћи и изузетан начин на који је Милан водио кадровску политику, давао подршку младим колегама и утицао на стварање академског односа ученика и наставника.

Поред рада у школи, Милан налази времена и за универзитетску каријеру. Године 1977. докторирао је на Електротехничком факултету у Београду са темом „Утицај учења и схватања Лудвига Болцмана на развој физике и филозофије“. На више факултета у Београду, Подгорици и Нишу предавао је предмете Физика и Историја и филозофија природних наука. На Филозофском факултету у Нишу 1990. Године изабран је у звање редовног професора. Био је члан многих друштава, удружења, жирија, комисија. Посебно би требало истаћи да је био један од оснивача и потпредседник Хегеловог друштва, које је готово двадесет година одржавало скупове у просторијама Математичке гимназије.

Милан Распоповић аутор је пет научних монографија и великог броја (око 90) уџбеника, збирки задатака и приручника за ученике основних и средњих школа, али и за студенте. Носилац је бројних признања и награда, од којих је најзначајнији Сретењски орден, који му је председник Републике Србије доделио 2015. године.

Накнадно ћемо објавити време и место сахране.