1. СПРЕМАШ СЕ: Одлазак у позориште је можда један од најлепших начина да изађеш у град са другарима из одељења. Ако је већ у питању излазак, онда се за излазак треба и лепо спремити. Златно правило сваког спремања, без обзира где идеш, гласи - ОБУЦИ СЕ У СКЛАДУ СА ПРИЛИКОМ. Шта то значи? Најједноставније казано, не претеруј - позориште није матурски бал, али није ни фудбалска утакмица. Дакле, у позориште би било потпуно непримерено доћи у тренерци или бермудама, а у шортсу те већ не би ни примили у Народно позориште, без обзира што имаш купљену карту. Такође, позориште није место за балску хаљину и пренаглашену шминку. Можда се некада давно тако ишло у оперу или позориште, али времена се мењају. Једноставно, обуци нешто у чему се ти осећаш посебно и лепо и чиме показујеш да разликујеш одлазак у позориште од одласка у школу. На пример, дечаци могу обући кошуљу (а не дукс, као за школу), а девојчице се могу дискретно нашминкати (сјај за усне и маскара су сасвим довољни).
2. КРЕЋЕШ: Пошто већ данима унапред знаш у колико сати почиње представа, неће ти бити проблем да израчунаш колико ти времена треба за спремање и колико ћеш времена потрошити у превозу. У позориште се не сме каснити. Зашто? Зато што бисмо, уколико закаснимо, нашим уласком створили буку која деконцентрише глумце. Они онда могу да забораве текст и да цела представа пропадне. Зато добро израчунај колико ти времена треба до позоришта. Увек дођи пола сата раније - мало се испричај са другарима, а 15 минута пре представе ући ћеш и сместити се на своје место.
3. УЛАЗАК У ЗГРАДУ ПОЗОРИШТА: Док улазиш у зграду позоришта, а то је правило које важи за улазак у сваку другу зграду, не гурај се. Ако су поред тебе неки бака и дека или трудница, увек њих пусти прве да уђу. Такође, ако неко излази из зграде, сачекај да тај неко изађе, па онда ти уђи. За дечаке важи правило - увек придржи врата другарици из одељења. Тако се понашају прави каваљери. Када си већ унутра, потруди се да се крећеш са твојим одељењем. Уколико се случајно изгубиш, обрати се некој од младих и лепих девојака (препознаћеш их по униформи) које се зову разводнице. Покажи им своју карту и оне ће те отпратити до твог места. Кроз позоришну зграду не јуриш, не скачеш, не вичеш јер то, једноставно казано, није пристојно.
4. НА СВОМ СИ МЕСТУ: Када добијеш карту (од наставнице, испред позоришта) погледај који си ред и које место. У позоришту мораш сести на своје место тј. на место које ти пише на карти. Уколико би желела/желео да седиш до неког одређеног, замени карту са неким из одељења - то је још један разлог због ког треба доћи пола сата раније. Кад седнеш, скини јакну и сложи је поред себе, искључи мобилни телефон и искористи прилику да мало разгледаш унутрашњост позоришта које је заиста лепо - као из филма. У позориште се не уноси храна и пиће (кокице, чоколадице, жваке, сокови, вода), такође, не можеш излазити у тоалет док траје представа, па добро испланирај све пре него што почне представа. Искористи паузу, уколико је има, да одеш до тоалета.
5. ПРЕДСТАВА ПОЧИЊЕ: Кад се погасе светла, подигне завеса и глумци изађу на сцену - тишина! Гледај, слушај, уживај! Док траје представа, не причај са другаром до тебе. Ако ти нешто није јасно или ниси добро чула/чуо, сачекај, не распитуј се около, већ ће ти следећа сцена појаснити оно што је нејасно. Ако представа има паузу, као што на пример има "Покондирена тиква", не аплаудирај кад почне пауза - аплауз следи на крају. Ако гледаш комедију, слободно се смеј, комедија и треба да те забави, али се не смеј прегласно и потруди се да престанеш са смехом кад и сви да не би ометала/ометао глумце. Запамти шта ти је било интресантно, па након представе коментариши са другарима. Нема потреба да то радиш док представа траје јер ћеш тако пропустити можда још нешто забавније или духовитије.
6. КАД СЕ ПРЕДСТАВА ЗАВРШИ: На крају представе обичај је да се устане и аплаудира глумцима. Обично се глумци громким аплаузом зову на бис тј. да се поклоне бар још два пута. Уколико ти се представа заиста свидела, и ти аплаудирај; ако није, сачекај мирно да се аплауз заврши, не јури ка излазу, то је некултурно и израз је непоштовања уметника и уметности.
7. ПО ИЗЛАСКУ ИЗ ПОЗОРИШТА: Када си већ испред позоришта, укључи мобилни телефон и позови родитеље да провериш да ли су стигли по тебе. Ако већ јесу, поздрави се са другарима, јави се разредној и крени да се нађеш са родитељима. Уколико неко од другара живи у твојој близини, претходно се договорите да идете заједно (једним колима), али о томе обавестите и родитеље.
И НЕ ЗАБОРАВИ у позоришту својим понашањем ти представљаш СЕБЕ, СВОЈЕ РОДИТЕЉЕ и СВОЈУ ШКОЛУ.