Историјат

Шездесетих година двадесетог века у математичкој стварности Србије, подстакнутој сличним иницијативама у многим другим земљама, сазрела је идеја о потреби битног повећања улоге и значаја математике и, у оквирима тога, посвећивања пажње развоју научног подмлатка на подручју математике.

Носилац тих идеја био је професор др Војин Дајовић, који је 1962. године написао опсежну студију Улога и значај математике. Настава математике у Југославији. Та је студија била прихваћена у Савезном одбору за просвету Савезне скупштине (тадашње ФНРЈ) и у вези с тим је донета Препорука о значају математике и подстицању омладине на студије математике.

Професор Дајовић се, заједно са професором др Душаном Аднађевићем, приликом њиховог студијског боравка у Москви школске 1963/64, темељно упознао и са системом специјализованих школа за талентоване младе математичаре, међу којима и са искуствима московске школе, касније назване „Колмогоров“ по њеном оснивачу Андреју Николајевичу Колмогорову, славном руском математичару који је са пуно разлога познат у свету. По повратку из Москве он је предложио да се отворе специјализоване школе за обдарене младе математичаре. На путу од идеје до формирања Математичке гимназије у Београду било је пуно тешкоћа и препрека. Нарочито је сметао елитистички концепт школе, који је битно одударао од тада доминантног принципа просечности.

Предлог је 1965. године прихватио Просветни савет града Београда; формирана је Матична комисија за отварање Математичке гимназије у Београду у саставу Никола Вученов, Војин Дајовић, К.Милинковић, Ранко Радовановић, чији је основни задатак био да донесе план и програм наставе и одабере одговарајући наставни кадар.

У оквирима припрема за остварење идеје написан је елаборат о отварању Математичке гимназије, који је сачинила комисија у саставу: Војин Дајовић (председник), Ранко Радовановић, Никола Вученов, Милан Распоповић, Радован Матовић, Бранка Вучковић, Бранислава Мојсовић. Између осталог, комисија је и израдила План и Програм рада полазећи од природно-математичког смера гимназије. Аутори програма за математику су били Војин Дајовић и његова супруга, проф. др Милица Илић-Дајовић.

Осим што је настава математике осавремењена, употпуњена и продубљена, уведени су елементи нумеричке математике, математичке логике, програмирања и разних примена математике. Оно што је било на почетку и данас је карактеристично за Математичку гимназију: пријемни испит, посебни планови и програми, одабир талентованих наставника, сарадња са Универзитетом, одељења од по 20 ученика.

 

1966-1970.

Скупштина града Београда је 23. маја 1966. године објавила у Службеном листу града Београда Одлуку о оснивању Математичке гимназије.

У школској 1966/67. години Гимназија је била подстанар на другом спрату зграде у Улици Народног Фронта 37, Задужбини Ристе и Персе Миленковић, а наредне школске године Основна школа "Змај Јован Јовановић"; се иселила и Математичкој гимназији је припала читава зграда. Почетак прве школске године је каснио због недовољног броја ученика, тако да је први радни дан био 19. септембар 1966. године. Тада је у три одељењна другог разреда уписано 55 ученика, од којих је 11 било из унутрашњости, смештених у ђачким домовима.

Фунцију в.д. директора у прве две године обављао је мр Ранко Радовановић, тадашњи директор Просветно-педагошког завода у Београду. У школи су била само три стално запослена наставника, секретар, домар и две чистачице. Из овог периода је и чувена фотографија првог сталног колектива Математичке гимназије, начињена на тадашњој тераси изнад фискултурне сале (сада је на том месту Свечана сала школе) на којој су професори Милан Распоповић (физика), Милан Којић (математика), Богдан Смиљевић (историја) и Бранислава Мојсовић (биологија, у почетку секретар школе).

 

 

Професор Дајовић је веома пажљиво бирао сараднике, искусне, афирмисане и амбициозне. Настава је почињала свако јутро у 7:15, радило се шест дана у недељи, тада је у свим школама и субота била радни дан. Обавезно је било да прва два часа буду часови математике. У почетку је било и проблема са салом за физичко, па су ученици одлазили на часове аутобусом у Спортски центар у Кошутњаку. Тамо је суботом поподне одржавана и обавезна настава пливања.

 

Ускоро се запошљавају и нови професори: Зорица Маринац, Бранко Поповић и Мирјана Ивановић (српски језик и књижевност), Бојана Никић и Гаврило Вуковић (физика), Георгије Стојковић (програмирање), Василије Јовић (хемија), Бранка Ђерасимовић и Живота Јоксимовић (математика), Александар Цветковић (енглески језик), Вера Грубетић (руски језик), Милеса Поповић (логика, психологија, социологија и филозофија), Павлина Михајловска (географија), Милан Милаков (физичко васпитање) и други. Професор Дајовић је нарочито много пажње посвећивао избору наставника за математичке предмете. Трудио се да већина младих асистената са Природно-математичког факултета бар неко време ради и у Гимназији, као спољни сарадници. Идеја је била да се из тог рада добије корист и за школу, али и за наставнике, јер стичу искуства која се нигде другде не могу добити. Војин Дајовић, његова супруга Милица и њихов син Слободан годинама су држали наставу у школи волонтерски, без икакве накнаде. Војин је држао часове Анализе с алгебром све до 1978. године. Водио је и састанке Актива математичара мада формално није био председник. У тренутку када је осетио да је школа „стала на своје ноге“, повукао се и препустио својим наследницима да наставе рад. „За нематематичке предмете (осим физике и астрономије) изабрани су наставници код којих су ученици те предмете савлађивали на часу, како би своје слободно време претежно посвећивали савладавању математике.“

Три школске године 1968/69, 1969/70. и 1970/71. школу је водио као в.д. директор професор Универзитета у Београду, др Душан Аднађевић.

 

 

 

 

 

Иако такмичења нису никада била најзначајнији циљ Гимназије, увек им је придавана велика важност. Први олимпијци су 1968. године на десетој Међународној математичкој олимпијади у Москви били Зоран Каделбург и Славко Симић. Зоран је освојио трећу награду (бронзану медаљу), а Славко специјалну награду. Иако је математичка екипа Југославије већ неколико година учествовала на Међународној математичкој олимпијади, највећи успеси на овом најпрестижнијем математичком такичењу на свету везани су за учешћа ученика Математичке гимназије.

Значајан догађај везан је за 1969. годину. Тада се у Гимназију уводи програмерски смер, нешто потпуно ново за тадашњу Југославију. Свршени матуранти програмерског смера могли су да се одмах запосле у привреди или друштвеним делатностима, као програмери, оператери на рачунару, информатичари. Неки од њих су то и искористили и били веома успешни, али је ипак већина одлазила на студије. Већ 1971. године основан је Рачунарски центар. На кредит је купљен рачунар LITON 32, а у Рачунарском центру радили су првенствено ученици.

Просветни савет је 1970. године донео Одлуку да Математичка гимназија може да уђе у редовни образовни систем Србије и тиме верификовао рад Школе.

 

1971-1976.

Године 1971. изабран је нови директор школе. По први пут је то неко ко није у в.д. статусу. Професор мр Милан Распоповић је био члан колектива и професор физике, познат међу својим ученицима по томе да је инсистирао на изради великог броја задатака, што у то време није било уобичајено и физика се углавном радила кроз теорију. Распоповић је у великој мери обележио рад школе, јер је на месту директора остао све до пензије - 2001. године.

1974. године ученици Математичке гимназије су освојили прве златне медаље на Међународној математичкој олимпијади. Успело је то двојици ученика на Олимпијади у Демократској Републици Немачкој – Јожефу Б. Варги и Миодрагу Живковићу.

Школске 1975/76. године проширен је други спрат зграде и по први пут уписан први разред. Тако је Гимназија постала потпуна, четвороразредна. Школа и даље ради само у преподневној смени, а тих година запошљавају се и нови млади професори који ће читав свој радни век провести у Математичкој гимназији: Срђан Огњановић (математика), Наташа Чалуковић (физика), Милан Чабаркапа (информатика), Надија Удовичић (хемија), Бранислава Влашки (физичко васпитање).

 

1977-1987.

Године 1977. фронтално, на брзину и без темељне анализе, спроведена је тзв. Шуварева реформа. Број ученика у одељењу повећан је на 34, чак и до 40. Укинут је пријемни ипит, такође и сарадња са Универзитетом. Због повећаног броја ученика и одељења прешло се на рад у две смене. Школа је постала ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНА РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА МАТЕМАТИЧКО ТЕХНИЧКЕ СТРУКЕ. Занимања су била: програмер, оператор на рачунару, математичко-технички сарадник и статистичар. Постојала су и два занимања у оквиру природно-техничке струке: техничар за нуклеарну и техничар за ласерску физику. Убрзо је школа одустала од прва два разреда (такозване заједничке основе) већ се радило само са трећим и четвртим разредом, а број одељења се кретао између 20 и 24. Сматрало се да ће Математичка гимназија имати више изгледа да поврати свој статус ако промени име и одлучено је да се назове по познатом револуцинару и народном хероју Вељку Влаховићу. 1978-1988. година И поред погубних последица које је проузроковало средње усмерено образовање, Математичка гимназија је, добрим делом захваљујући напорима свог директора Милана Распоповића, сачувала добар део свог ранијег идентитета (наставни кадар, савремену организацију и методе рада, сарадњу са научним институцијама и др). Можда је најзначајније то да су обдарени ученици за математику наставили да долазе у школу у улици Народног фронта 37, мало због инерције, а мало и због тога што је школа „Вељко Влаховић“, иако изједначена са осталим средњим школама, ипак својим ђацима пружала значајно више. У овом периоду, због повећаног обима посла, многи нови наставници стижу у нашу школу. Неки од њих нису успели да се снађу и дуго задрже, али се велики број успешно уклопио и задржао се у школи до краја свог радног века. Међу овим другим су: Ненад Лазаревић, Слободан Тмушић, Михаило Вељковић, Љубинка Петковић (математика), Невенка Спалевић, Маја Мучалов, Јасминка Михаљинац и Лидија Поповић (информатика), Весна Рапаић (физика), Мирјана Мићић (књижевност), Милош Аксентијевић (астрономија). Године 1982. ученик Ђорђе Марић осваја прву медаљу (сребрну) за Математичку гимназију на Међународној физичкој олимпијади. У овом периоду колектив школе на челу са директором Распоповићем чини бројне покушаје да се убрза повратак на стари пут. Године 1983. некако је обновљен други разред, а 1986. и први разред са повећаним бројем часова математике. Поменимо да је те 1986. потпуно илегално организован пријемни испит за упис у школу. У то време пријемни испити су били најстроже забрањени.

 

1988-1991.

Требало је да прође 11 година да би се покренули напори за обнову Школе. Тада је формирана комисија у саставу Владимир Мићић, Љубомир Протић, Зоран Каделбург и Срђан Огњановић (све ученици професора Дајовића!) која је отпочела борбу против просветне бирократије.

 

 

После много напора, а по одлуци Просветног Савета СР Србије, донет је Правилник о остваривању огледа Математичке гимназије у Београду и у јесен 1988. године уписана је прва генерација нове Математичке гимназије. План и програм, уз незнатне измене, био је исти као и пре увођења средњег усмереног образовања. У почетку су постојала два смера, општи и програмерски, са по два одељења, али се после неколико година од тога одустало и од тада се у гимназији ради по јединственом плану и програму. Како је школа имала статус огледа, неопходно је било да се њен рад прати и пореди са неким стандардним узорком. Тако су све до 1993. године у школи постојала и два одељења природно-математичког смера гимназије. Након тога, број одељења по разреду се устаљује на 6, тако да Гимназија има 24 одељења.

Године 1989. покрећу се и Међународне олимпијаде из информатике. Југословенска екипа први пут учествује већ наредне године; на Олимпијади у СССР-у ученик Александар Шушњар осваја прву информатичку медаљу за нашу школу (сребрну), а 1991. на Информатичкој олимпијади у Грчкој Ранко Лазић осваја и прву златну медаљу из информатике.

Почетком деведестих почиње и једна додатна активност школе, која је временом постала изузетно значајна. У почетку су суботом и недељом, када је школа слободна, одржаване припреме за упис на факултете и средње школе. Касније је ова идеја прерасла у Школу младих математичара, неке врсте додатне наставе за све заинтересоване ученике, укључујући и предшколски узраст. Школа младих математичара не само да је опстала до данас, већ из године у годину за њу влада све веће интересовање.

 

1992-1998.

Јуна 1992. године међународна заједница наметнула је нашој земљи санкције које се нису односиле само на првредни и монетарни систем, него и на културу, науку, просвету и спорт. Тако се догодило да екипа Југославије, иако су олимпијаде појединачна такмичења, није могла да учествује на бројним великим међународним такмичењима све до 1996. године. Ипак, било је и изузетака када је нашим ученицима омогућено да покажу своје знање и таленат, пре свега на инсистирање домаћина. Међу таквима посебно место заузимају: Математичка олимпијада у Москви јула 1992, математичке Балканијаде (Грчка 1992, Кипар 1993, Југославија 1994. и Бугарска 1995.), Међународна олимпијада из информатике (Аргентина 1993.), информатичке Балканијаде (Грчка 1994. и Бугарска 1995), Међународне олимпијаде из физике (Кина 1994. и Аустралија 1995. године).

Период 1992-1994. година обележен је изузетно добром сарадњом са московском математичком гимназијом „Колмогоров“. Размењено је неколико узајамних посета наставника и ученика, а сваки пут су одржавана и међусобна такмичења из математике, физике и информатике. 1994. године Математичка гимназија примљена је у Европски савет високих способности (Еuropean Counsil of High Abilities), организацију основану 1987. године.

1996. године Математичка гимназија добија велико признање – републичку награду „Вук Караџић“ за изузетне резултате постигнуте у области образовања и васпитања. Како је школа увек имала много веће амбиције и планове, него што су биле финансијске могућности, дошло се на идеју да се од 1998. године покрену тзв. самофинансирајућа одељења. Ради се о ученицима, који нису имали довољно добре резултате на пријемном испиту, да би били уписани у редовна одељења, али су њихови родитељи били спремни да издвоје средства за финансирање њиховог школовања у Математичкој гимназији. Деведесетих година двадесетог века, по угледу на Математичку гимназију, отварају се специјализована одељења за талентоване ученике широм Србије - у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Ваљеву, Краљеву, Сенти, Крушевцу, Лесковцу, па и у Подгорици у Црној Гори. Ова одељења раде по наставном плану и програму наше школе, користећи искуства и сличну организацију и методе извођења наставе, уз праћење свих промена које се дешавају у Математичкој гимназији.

У жељи да се настава што више унапреди, 1994. године уводи се и тзв. „менторска“ одељења. С правом се закључило да ће настава бити још квалитетнија, ако се најбољи ученици сваке генерације издвоје у једно одељење где ће се са њима на појединим часовима радити у малим групама од 4 до 5 ученика. Овај вид наставе сачувао се до данас у неизмењеном облику.

 

1999-2000.

Када је у марту 1999. године почела агресија на нашу земљу, све школе, па и наша, обуставиле су рад, а ученици из унутрашњости послати кућама. То је било кобно за нашу изузетно талентовану ученицу првог разреда Сању Миленковић, чији су млади живот угасиле НАТО бомбе на мосту у Варварину.

Иако редовна настава није одржавана, у школи се интензивно радило. У паузама између сирена, одржаване су припреме за такмичења и пријемне испите. И стизали су резултати. На олимпијади из физике у Италији наши ђаци освојили су три медаље, од којих једну златну. Ту прву златну медаљу из физике за нашу школу освојио је Ненад Вукмировић. Математичари су били још успешнији. Освојили су шест медаља на олимпијади у Румунији, од којих је златна Душана Ђукића, прва после 25 година.

 

2001-2003.

Функцију директора школе после одласка у пензију др Милана Распоповића, на предлог Наставничког већа Школе преузима 2001. године др Љубомир Протић, професор Математичког факултета и дугогодишљи професор математике у Математичкој гимназији.

Математичка гимназија увек је предњачила у иновацијама у раду са младим талентима. У овом периоду, и као врста реакције на неке предложене, непримерене (и касније неспроведене) реформе, у школи сазрева идеја о потреби проширивања Математичке гимназије на завршне разреде основне школе.

Заједно са Друштвом математичара Србије, предложено је да се Гимназији придруже и обдарени ученици седмог и осмог разреда. Слично као и у почетку деловања Гимназије, ова идеја наилази на бројне, претежно бирократске отпоре, али је ипак остварена 2004. године када је уписана прва генерација у „Основну школу при Математичкој гимназији“.

Такође, схвата се да је школски простор поново постао тесан. Потреба решавања овог проблема наилази на разумевање градских власти Београда и почињу припреме за велику реконструкцију и доградњу зграде.

 

2004-2007.

После именовања др Љубомира Протића на место помоћника министра просвете Републике Србије, у пролеће 2004. функцију в.д. директора школе преузима, на предлог Наставничког већа, др Владимир Драговић, научни саветник Математичког института САНУ, некадашњи ученик и дугогодишњи професор и помоћник директора Математичке гимназије. Маја 2005. Министарство просвете именује Драговића за директора Математичке гимназије, првог из редова некадашњих ученика.

Школске 2004/2005. Министарство просвете и спорта Републике Србије донело је решење о увођењу два огледна одељења седмог разреда основне школе у Математичкој гимназији. Ученици ових одељења раде по Плану и програму седмог разреда основне школе, с тим што имају појачану наставу из математике, физике и информатике. Наставницима Математичке гимназије у реализацији наставе помагали су и неки истакнути наставници основних школа из Београда. За упис у седми разред организује се посебан тест способности, али се води рачуна и о успесима на такмичењима, а и обављају се разговори ученика и њихових родитеља са психологом школе.

Крајем 2004. израђен је идејни, а почетком 2005. и главни пројекат надоградње трећег спрата школе. Ипак, на почетак радова чекало се још неколико година.

19. септембра 2006. године Математичка гимназија је обелжила 40 година успешног рада. Свечана прослава одржала се у Народном позоришту. Прослави је присуствовало око 500 угледних гостију. Велику част нам је указао др Војислав Коштуница, председник Владе Републике Србије, прихвативши да буде високи покровитељ овог јубилеја. Свечаној академији присуствовао је и градоначелник Београда г. Ненад Богдановић, министар просвете г. Слободан Вуксановић, градски секретар за образовање г. Владимир Тодић, председник општине Стари град госпођа Мирјана Божидаревић и други многобројни и драги нам гости.

Говор директора Математичке гимназије Владимира Драговића - линк ка видео запису

Говор премијера Војислава Коштунице - линк ка видео запису

Говор градоначелинка Београда Ненада Бoдгановића - линк ка видео запису

2007. године Математичка гимназија добила је још једно признање – Светосавску награду, најзнчајније признање за успехе на пољу образовања.

10. маја 2007. Математичка гимназија на седници Владе Републике Србије проглашена је за школу од посебног националног интереса за Републику Србију. Након овога, финансијска ситуација се мало поправила, па су укинута „самофинансирајућа“ одељења.

 

2008-2015.

Када је Владимир Драговић прихватио позив да се запосли у Математичком институту у Лисабону, поново се упразнило место директора школе. На предлог Наставничког већа, најпре за в.д. директора, а после два месеца и за директора именован је мр Срђан Огњановић, дугогодишњи професор и други бивши ученик Математичке гимназије на овом месту.

У пролеће 2009. године почели су радови на реконструкцији зграде и доградњи трећег спрата. Први пут у својој историји Математичка гимназија се (додуше привремено, на шест месеци) иселила из Задужбине Ристе и Персе у Улици Краљице Наталије. Гостовали смо у ОШ „Краљ Петар други“ на Врачару и бројали дане до повратка.

Од школске 2009/2010. школа се враћа у своју кућу и одмах прави планове за повратак на једносменску наставу. Број одељења се усталио на 24 (по два седмог и осмог разреда и по четири у гимназији) и то је могућило да школа редовну наставу обавља само у преподневној смени. Поподневни часови резервисани су за менторску наставу, блок наставу, секције, припреме за такмичења и полагање пријемних испита. У овом периоду успеси на такмичењима су све већи, а укупан број освојених медаља на међународним олимпијадама прелази 500.

Екипа Србије почиње да учествује и на олимпијадама из астрономије и астрофизике, и како су у њој готово искључиво ђаци Математичке гимназије, освајају се бројни трофеји. Прве медаље из астрономије освајају 2009. године Наташа Драговић, Александар Васиљковић и Филип Живановић у Ирану, а већ следеће године Александар Васиљковић и прву златну на олимпијади у Кини. Посебно треба поменути фантастичан резултат нашег ученика Теодора фон Бурга. За шест година, 2006-2012, колико је био у Математичкој гимназији, учествовао је на шест Међународних математичких олимпијада, освојивши 4 златне и по једну сребрну и бронзану медаљу.

Школа покреће још две велике активности. Године 2012. организује се први Летњи математичко-спортски камп у Тулби крај Пожаревца. Ту Математичка гимназија сваке године обавља своју мисију популаризације математике међу децом из Србије, али и из иностранства.

Од 2013. године сваког лета, крајем јуна одржава се Куп Математичке гимназије, такмичење из математике, физике и информатике које обухвата око 150 ученика узраста до 16 година из петнаестак европских земаља. Циљ овог такмичења је да се талентовани млади људу са читавог континента упознају и друже, а да наши гости упознају гостољубивост и лепоте Београда и Србије.

Марта 2013. године, после десетогодишњег праћења огледа, Министарство просвете најзад је послало решење за коначан прелазак Основне школе при Математичкој гимназији у редовно стање.

Успеси наших ученика нису промакли другим школама у Европи и Азији. Учестали су позиви за гостовања на разним такмичењима и камповима, за размену ученика и наставника. Школу посећују значајни гости, али и многе мање познате колеге из других средина који желе да се упознају са радом Математичке гимназије. Наши ђаци и наставници су путовали у Кину, Индију, Русију, Казахстан, Шведску, Италију, Кипар, Румунију, Бугарску и многе друге земље, посетили њихове школе и размењивали искуства са својим колегама.

Све време свог постојања Математичка гимназија има посебан однос са својим бившим ученицима, било да их ангажује као наставнике или сараднике, било да од њих очекује савет или помоћ. Године 2011. основано је удружење бивших ученика „Алумни Математичке гимназије (АЛМАГИ)“. Сваке године, крајем децембра, одржава се традиционални скуп алумниста наше школе из целог света. Исте године основана је и Фондација Алмаги Математичке гимназије, у којој се прикупљају средства за школу – за путовања на такмичења, припреме за такмичења, набавку опреме и сл. Фондацију помажу бројне домаће компаније, али и многи некадашњи ученици.

19. септембра 2011. године Математичка гимназија је обележила 45 година успешног рада. На свечаној академији која се одржала у 20 часова у Дому омладине присуствовали су многобројни гости, пријатељи Математичке гимназије, бивши и садашњи ученици и професори. Свечаности су присуствовали и председник Републике Србије г. Тадић, министар просвете и науке г. Жарко Обрадовић и Његово Преосвештенство Викарни Владика Атанасије (Ракита). Гостима се прво обратио директор Срђан Огњановић, а онда и председник Борис Тадић. Уз овације, на бини су аплаузом поздрављени ученици који су у протеклој школској години освојили медаље на најпрестижнијим међународним олимпијадама.

Документарним филмом је приказан историјат школе, а за добру атмосферу побринули су се Јелена Томашевић и Бора Дугић.

Од значајних посета Математичкој гимназији издвојили бисмо посебно две посете Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, 25. јануара 2002. године и 25. јануара 2005. године, као и посету Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, 25. јануара 2013. године. 

 

 

2016-2018.

Дана, 19. септембра 2016. године Математичка гимназија је обелжила 50 година успешног рада. Свечана прослава одржала се у Народном позоришту. Академији су присуствовали бројни бивши и садашњи ученици, професори и сарадници, пријатељи школе. Уз многобројне госте, Академији су присуствовали: господин Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, госпођа Ана Брнабић, министар државне управе и локалне самоуправе, Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Арсеније, господин Андреја Младеновић, заменик градоначелника, г-ђа Снежана Ђурић, градски секретар за образовање, господин Предраг Ћулибрк, директор Телекома Србија (генерални спонзор), господин Александар Липковски, председник Националног просветног савета, као и други гости. Музички део програма увеличали су хор "Браћа Барух", Јелена Томашевић, Михаило Шљивић, браћа Теофиловић и Бора Дугић. Водитељи су били Александра Шегрт (бивша ученица МГ) и Милан Срдић (РТС).

  

Велики јубилеј, педесетогодишњицу Математичке гимназије обележила је и "ПОШТА Србије" пригодном поштанском марком у оквиру издања "Наука". Аутор ликовног решења је Анамари Бањац, а марка има номиналу од 23 динара. Израђена је у Заводу за израду новчаница и кованог новца у техници вишебојног офсета. Уз марку је објављен и пригодни коверат.

2019-2024.

19. фебруара 2019. године Скупштина Републике Србије усвојила је одлуку да се Математичка гимназија прогласи за институцију од посебног националног значаја. Ово признање наша школа је добила због изузетних резултата, пре свега на међународним научним такмичењима, али и успешних научних каријера наших некадашњих ученика. Математичка гимназија је једина институција у земљи која је проглашена институцијом од националног интереса и националног значаја.

Дана, 7. октобра 2019. године, функцију директора Математичке гимназије, на основу Решења Министарства просвете, науке и технолошког развоја број 119-01-00407/2019-03 од 10.06.2019., преузела је Мирјана Катић, професор математике у Математичкој гимназији.

Решењем Министарства просвете број 119-01-00188/2023-03 од 7.06.2023. Мирјана Катић је именована за директора Математичке гимназије у наредне четири године.

 

19. септембра 2021. године, Математичка гимназија је одржала Свечану академију поводом 55 година успешног рада у Комбанк дворани. Присуствовали су многобројни гости, пријатељи Школе. Присутнима су се обратили Мирјана Катић, директорка Математичке гимназије и госпођа Татјана Матић, министарка трговине, туризма и телекомуникација. У музичком делу програма учествовао је хор Математичке гимназије којим је дириговала Љиљана Ранђеловић. Такође, учествовао је и фолклор састављен од садашњих и бивших ученика МГ. Овом приликом уручене су повеље професорима Наташи Чалуковић, Срђану Огњановићу и Зорану Каделбургу који су 40 година радили у Математичкој гимназији. Повеље су уручене и институцијама и појединцима који су последњих година дали велики допринос у развоју МГ. Повеље су уручене: Министарству трговине, туризма и телекомуникација, Министарству просвете, науке и технолошког развоја, Мајкрософт Развојном центру, Телекому Србија, компанији Монета, АБ Софт-у, Математичком факултету, Електротехничком факултету, Математичком институту САНУ, Центру за промоцију науке, Наталији Синановић, новинарки РТС-а, Александри Дрецун, председници Центра за науку и иновације “Тачке пресека”, Зорану Станојевићу, уреднику у информативном програму РТС-а и Светлани Јакшић, информатичару у МГ. Гостима су се представили олимпијци који су освојили медаље на међународним олимпијадама у последњих пет година. У организацији свечаности активно је учествовала екипа МГ ТВ-а која је снимила спот и специјални прилог разговора са професорима Наташом Чалуковић и Срђаном Огњановићем. МГТВ је и снимала цео догађај, а водитељи МГТВ-а Милица Веселиновић и Алекса Маџаревић су водили програм свечане академије.

---

Математичка гимназија је поносна на своје пензионере који су значајни део свог радног века провели у Гимназији као што су: Бојана Никић, Зора Богичевић, Милеса Поповић, Слађана Врсајков, Мирољуб Лаловић, Надежда Шпагнут, Јаворка Павловић, Госпава Гашић, Вера Лазић, Милева Вуковић, Хајрија Нешовић, Мира Ђорески, Ковина Пештерац, Милка Шипка, Љубица Сајић, мр Драгољуб Јовановић, Радојка Исаковић, Милош Аксентијевић, Вера Јоцковић, Бранислава Влашки, Олга Даковић, Михаил Сопић, Вера Микић, Наташа Каделбург, Зорка Ђорђић, Љиљана Чабаркапа, Весна Рапаић, Владимир Радованов, Надија Удовичић, Вукосава Гарабандић, Љубинка Петковић, Јасминка Михаљинац, Бранка Добрковић, Драган Цветковић, Нада Пејић, Мирјана Мићић, Милан Чабаркапа, Зоран Николић, Слободанка Раковић, Срђан Огњановић, Мирјана Савић-Обрадовић, Снежана Илијев, Радивоје Благојевић, Љиљана Бојковић, Јелена Максимовић, Ана Божичковић, Зоран Илић, Вучица Пантић...

 

Сећања

Са поносом и жалом памтимо преминуле чланове колектива, који су својим радом допринели обликовању и развоју школе: Бранку Ђерасимовић, Слободана Тмушића, Василија Јовића, Животу Јоксимовића, Енеса Удовичића, Миланa Савићa, Михаила Вељковића, Душана Комненића, Бранку Мојсовић, Марину Ивановић, Александра Цветковића, Драгојлу Шарановић, Љубомира Протића, Арифа Золића, Мирјану Ивановић, Нинослава Ћирића, Душана Аднађевића, Наташу Чалуковић, Владимира Мићића... Они су остали у најлепшим сећањима многих ученика и представљају узор својим сарадницима.