Информатика ПДФ Штампа

Сајт: www.mginformatika.com

страница професорке Душе Вуковић

страница професорке Станке Матковић

страница професорке Јелене Хаџи-Пурић

страница професора Милана Чабаркапе

страница професора Мијодрага Ђуришића

страница професорке Сташе Вујичић Станковић


 aktiv-informatike

Три године по оснивању Математичке гимназије уводи се програмерски смер – у јесен 1969. године. Предмет „Програмирање и математичке машине“ слушају те (1969) године – када код нас и у већини европских земаља није било информатичких садржаја ни на редовним студијама – ученици 3а, првог одељења програмерског смера и 4. разреда општег смера. Настава програмирања на програмерском смеру изводила се у одељењима 3. и 4. разреда. У 3. разреду ученици су на фиктивној троадресној машини, преко њеног симболичког језика, упознавали основне делове рачунара, програмски језик као средство комуницирања човека са рачунаром и основне принципе програмирања.

Настава програмирања у 3. разреду била је заступљена са фондом од 4 часа недељно, а на крају школске године ученици су упућивани на праксу. Пракса се изводила у два дела. У првом су ученици најпре упознавали симболички језик конкретног једноадресног рачунара у коме је требало програмирати, а у другом делу су писали и тестирали програме на конкретном постојећем рачунару, што је подразумевало и савладавање оперативног система неопходног за комуникацију са хардвером. Треба имати на уму да у то време рачунарски системи нису омогућавали интерактивни рад. Оперативни системи нису били „љубазни према корисницима“ и није било ни лако остварити комуникацију са рачунаром. У 4. разреду програмери су, са фондом од 6 часова недељно, учили програмски језик FORTRAN. Стечено знање проверавано је у оквиру практичног дела наставе, који је извођен током зимског распуста на систему IBM360 на ПМФ-у у Београду.

Ученици општег смера програмирање су учили само у 4.разреду са фондом од 2 часа недељно. У оквиру овог предмета упознавали су основе нумеричке анализе, и то она њена поглавља која показују како се у ствари апроксимативно, али са задатом тачношћу, врше рачунања на рачунару.

Интересовање за програмерски смер било је у сталном порасту. Школа је купила рачунар типа Liton1231, који је коришћен за извођење практичног дела наставе, а планирано је и његово коришћење за проширену активност школе. Првих 20 матураната програмерског смера завршило је Математичку гимназију 1971. године. Овај смер је до увођења усмереног образовања завршило 319 ученика – последња генерација је матурирала 1980.године.

Први професор програмирања био је Љубомир Протић, који је предавао почев од школске 1968/1969, када је прва генерација ученика Математичке гимназије била у 4. разреду. Од 1969. године у наставу програмирања укључује се Бошко Јовановић, од 1970. године Георгије Стојковић, од 1973.године Душан Тошић, а затим и многи други сарадници. Захваљујући наставним програмима који су им отворили видик у до тада мало позната информатичка пространства, ученици Математичке гимназије постали су просветитељи који су рачунарску писменост ширили на просторима бивше Југославије. Већина њих се без проблема запошљава у рачунарским центрима великих предузећа и врло брзо напредује до руководећих места. Они су и главни реализатори информатичких предмета у реформи средњег усмереног образовања, која је уследила од школске 1977/78.године.

Математичка гимназија се морала уклопити у токове реформисања средњег усмереног образовања и тако изгубила статус специјализоване школе. Међутим, захваљујући ентузијазму професора, а пре свега залагању директора Милана Распоповића, Математичка гимназија није укинута попут истоимене школе из Загреба. У њој се, као и у многим другим гимназијама тог времена, у оквиру математичко-техничке струке, школују програмери, оператери на рачунару, математичко-технички сарадници и статистичари који имају велики број информатичких предмета. Програми су исти као и у другим гимназијама, али не и начин њихове реализације. За разлику од наставе у другим гимназијама, које су имали ведлике проблеме са наставним кадром за ове предмете, у Математичкој гимназији информатичке предмете су предавали професори који су претходних година већ реализовали сличне програмске садржаје, као и млади кадрови који су завршили одговарајуће смерове на ПМФ у Београду.

Појава персоналних рачунара касних седамдесетих година изазвала је праву револуцију. Рачунар је постао свима доступан, а шта се све са њим може урадити на најбољи начин су показали управо тадашњи ученици Математичке гимназије. Дејан Ристановић, који је матурирао 1981.године, писао је у часопису Галаксија о персоналним рачунарима јoш као средњошколац, а касније је покренуо часопис Рачунари у вашој кући.

Многи професори и ученици Математичке гимназије популарисали су заједно са Дејаном рачунаре и њихову примену кроз више рачунарских часописа, који су се средином осамдесетих појавили на нашем тржишту. И не само кроз часописе, многе књиге посвећене рачунарима и програмирању написали су управо наши професори и ученици. Непосредно по оснивању Клуба програмера на Електротехничком факултету основан је и Клуб програмера Математичке гимназије.

Током школске 1983/84 године Клуб програмера је радио у две секције: за почетнике са шездесетак ученика и искусније програмере са двадесет ученика. Осим курсева, редовно су четвртком одржавани састанци Клуба на којима је било и доста гостију. Чланови Клуба програмера постигли су запажене резултате. Водили су рачунарске курсеве за све три смене ЦОРА Београд-84, као и летњу школу програмирања на Бјелашници. На Републичком такмичењу из програмирања у организацији фабрике „Иво Лола Рибар“ екипа коју су чинили Милош Милачић, Миша Јовчић и Дејан Цветковић заузела је прво место и за школу освојила рачунар LOLA 8. Били смо једина школа на овом такмичењу чије су обе екипе биле међу награђенима, а учествовало је 28 екипа. Члан победничке екипе Дејан Цветковић био је касније први директор Microsoft канцеларије у Србији.

Од школске 1988/89 године Математичка гимназија се враћа својим изворним начелима – уписује се прва генерација по посебном огледном плану и програму образовања у природно-математичкој струци за образовни профил математичко - програмерски сарадник.

На иницијативу Математичке гимназије и Друштва математичара Србије, школске 2004/05 године Министарство просвете и спорта Републике Србије донело је Решење о увођењу у Математичкој гимназији два огледна одељења седмог разреда основне школе. Тако се са систематичним информатичким образовањем у Математичкој гимназији почиње већ од седмог разреда. При конципирању програма из области информатике водило се рачуна о чињеници да је реч о ученицима натпросечно обдареним за математику, што даје добру основу да се развију у стручњаке који ће представљати основну полугу у развоју нашег друштва. Захваљујући добром познавању природних наука и информатике, они су могли успешно да се укључе у достигнућа савремене науке.

Анализирајући програме школа сличног профила у свету, програм је конципиран тако да ученике оспособи за решавање разноврсних проблема.За потребе наставе професори су написали више уџбеника из области информатике који се користе у настави у Математичкој гимназији:

  • C – основe програмирања (Милан Чабаркапа, Круг, 1996);
  • Основи програмирања - I (Милан Чабаркапа, Круг, 2000);
  • Основи програмирања II + Delfi (Милан Чабаркапа, Круг, 2001);
  • C/C++ – збирка задатака (Милан Чабаркапа, Станка Матковић, Круг, 2003);
  • Методичка збирка задатака из програмирања (Милан Чабаркапа, Невенка Спалевић, Рачунарска гимназија- CET, 2007);
  • C++ - основе програмирања (Милан Чабаркапа, Рачунарска гимназија- CET, 2007);
  • Основи програмирања у окружењу графичких оперативних система – Програмски језик C# (Душа Вуковић, Станка Матковић, Мијодраг Ђуришић, Бранислава Бајковић-Лазаревић, CET, 2006);
  • Основи програмирања у окружењу графичких оперативних система – Програмски језик C# - Приручник за наставнике (Душа Вуковић, Станка Матковић, Мијодраг Ђуришић, Бранислава Бајковић-Лазаревић, CET, 2006);
  • Пролог и логика (Бранислава Бајковић-Лазаревић, Мијодраг Ђуришић, Станка Матковић, )
  • Рачунарство и информатика III за ученике Математичке гимназије (Н. Спалевић, Н. Алимпић, Ј. Хаџи-Пурић, 2007);
  • Основи програмирања – Програмски језик C# (Душа Вуковић, Станка Матковић, Мијодраг Ђуришић, Завод за уџбенике, 2012);

 

Такође, професори Математичке гимназије су аутори више одобрених уџбеника за информатику који се користе у другим школама, као и стручних и научних радова објављених у одговарајућим часописима. Поред активног публицистичког рада, наши професори су аутори и реализатори многобројних обука стручног усавршавања за наставнике основних и средњих школа у Србији и акредитованих семинара. Редовно држе стручна предавања на републичким семинарима Друштва математичара и трибинама за наставнике у организацији друштва "АРХИМЕДЕС", као и у истраживачкој станици Петница. Такође, одржали су и велики број значајних предавања на међународном нивоу, од којих ћемо поменути само неколико.

На првом међународном скупу за наставнике у организацији Microsoft-а „PartnersinLearningInstitute“, који је одржан 2011. године у Сједињеним Америчким Државама, међу 50 истакнутих наставника из целог света, учествовала је и професорка наше школе Душа Вуковић. Невенка Спалевић, Јасминка Михаљинац и Јелена Хаџи-Пурић су презентовале рад на сателитској конференцији VI Европског конгреса математичара 2012. године.

Од 2002. године до данас професор Жељко Лежаја редовно држи предавања на традиционалном семинару "Едукација и нове технологије у Еурорегији" у Темишвару, на коме су неколико пута учествовали и професори Јовица Милисављевић и Гордана Зарић.

Математичка гимназија је била укључена и у светску иницијативу за промоцију програмирања “Hour of Code”, која је организована током децембра 2014. године, где су професори Душа Вуковић, Станка Матковић и Мијодраг Ђуришић одржали три видео-конференције на републичком нивоу.

Баш као и њихови успешни ђаци, и професори Математичке гимназије су освојили низ награда и признања.

Професор Душа Вуковић је 2008. године освојила трећу награду на Европском форуму иновативних наставника и поводом тога учествовала на Светском форуму иновативних наставника у организацији Мајкрософта, у Хонг Конгу.

Тим професора (Јовица Милисављевић, Душа Вуковић, Жељко Лежаја) освојио је 2009. године другу награду у категорији средњих школа за пројекат “Модерне технологије у практичној примени теоријских знања и тимски рад ученика“.

На Првој европској Scratch конференцији, одржаној у Барселони 2013. године, Јелена Хаџи-Пурић и Невенка Спалевић су представиле свој рад и освојиле награду у секцији Ignite Talks.

Професори са MIT-а (Massachusetts Institute of Technology), иначе творци програмског алата Scratch, посебно су похвалили настојања у Математичкој гимназији да се са ђацима од 13-14 година решавају проблемски оријентисани задатаци и мозгалице у Scratch-у и Snap-у.

Рад са ђацима Математичке гимназије у Scratch-у био је део образовног пројекта „Локализација наредби програмског језика и развојног окружења Scratch на српски језик“ у периоду од 2006. до 2012. године, на коме су радили професори Математичке гимназије (Јелена Хаџи-Пурић, Невенка Спалевић, Нина Алимпић), уз супервизију стручњака са MIT-а.

Рад са младим талентима је најважнији аспект рада професора Математичке гимназије.

Данас се настава информатике одвија у пет кабинета опремљених рачунарима и у медијатеци. Савремена рачунарска опрема у једном од кабинета је резултат донације Нафтне индустрије Србије. Актив за информатику се труди да у овој области, која се брзо развија, прати трендове и понуди ђацима темељно и применљиво знање.

Узимајући у обзир трендове у рачунарству и школству, стручно веће је 13. децембра 2010. године усвојило предлог нових програма за рачунарске предмете “Рачунарство и информатика” и “Програмирање и програмски језици” у Математичкој гимназији. Поред редовне наставе, у Математичкој гимназији се редовно одржавају додатна настава и припреме ђака за такмичења, као и званичне припреме репрезентације Србије за међународна такмичења. Изводе их некадашњи такмичари, ђаци Математичке гимназије, као и професори са Математичког факултета и из Математичке гимназије. На припремама најбољих средњошколаца посебно се ангажује професор Драган Урошевић. Са основцима су највише радили Филип Живковић, Душан Попадић и Иван Дрецун. З

бог значајног искуства у раду са такмичарима, професорка Јелена Хаџи-Пурић је 2015. године позвана да одржи предавање на радионици Међународне олимпијаде из информатике (IOI workshop 2015). Такође, Јелена Хаџи-Пурић је 2013. године освојила I награду Владе АП Војводине и Покрајинског секретаријата за спорт и омладину за менторски рад са учеником Марком Шушњаром.

Веома значајно такмичење за Математичку гимназију је и Куп Математичке гимназије, међународно такмичење из математике, физике и информатике, за ученике до 16 година, на коме сваке године, почев од 2013., учествује мноштво европских и ваневропских земаља. Математичка гимназија организује такмичење под покровитељством PIREUS банке, а стручни жири чине професори и сарадници наше школе. Циљ је подстицање развоја математике, физике и информатике, сарадња талентованих ученика Србије са талентованим ученицима из других европских земаља као и представљање Србије на најлепши начин, будућим успешним научницима и пословним људима.

Поред традиционалних такмичења, са развојем информатичких технологија, организује се све више такмичења која захтевају креативно програмирање корисничких апликација. Од 2011. године Телеком Србија а.д. организује Андроид конкурс – такмичење у креирању иновативних апликација за мобилне уређаје. Победници прва четири (од пет) конкурса су ученици наше школе, који су у пратњи професора путовали у Барселону на Светски конгрес мобилне индустрије.

Као још један вид афирмације информатике, последње две године се у Математичкој гимназији одржава манифестација Недеља информатике. Недеља информатике је осмишљена као циклус предавања и радионица у вези са разним релевантним и актуелним темама у рачунарским наукама и организована је за пробрану групу ученика Математичке гимназије. Предавања држе студенти рачунарских наука, бивши ученици Математичке гимназије. Предавања и радионице имају за циљ да упознају ученике са концептима који обухватају широк спектар рачунарских дисциплина.

Важан аспект рада Математичке гимназије је сарадња са другим образовним установама у земљи, која се огледа и у области информатике. Протеклих година реализовано је више посета гимназијама широм Србије, и многим догађајима у организацији Центра за промоцију науке. Гимназија има сарадњу и са Заводом за интелектуалну својину. Ученици су више пута посетили Завод и присуствовали предавањима и радионицама на којима је посебна пажња била посвећена патентима проналазача из Србије.

Такође, током последњих неколико година остварена је сарадња са EduWiki организацијом, на пројекту израде прве Вики књиге на српском језику Алгоритми и структуре података, Културна баштина Србије.

Интензивна је и сарадња са образовним институцијама у иностранству. Професори и ученици са Кипра, из школе “Agros Apeitio Gymnasium” су посетили Математичку гимназију јануара 2012. године. Гости су учествовали у радионицама из програмирања и физике. Посету су узвратили ученици наше школе. Током боравка на Кипру, ученици и професори Математичке гимназије су имали прилику да се упознају са образовним системом Кипра и да размене искуства у настави информатике са представницима удружења Cyprus Computer Society. Априла 2012. године Математичку гимназију су посетили професори и ученици високе техничке школе "Htldonaustadt" која се налази у Бечу. Такође, у новембру 2015. године професори и ученици Математичке гимназије учествовали су у радионицама из програмирања које су организовали професори гимназије Тудор Вијану из Букурешта. Веома интензивна је и сарадња Математичке гимназије са водећим светским информатичким кућама.

Од 2006. године Математичка гимназија учествује у програму Oracle Aкадемије који укључује сарадњу са средњим школама и факултетима. Професори наше школе су завршили многе обуке из програмирања и база података у оквиру овог програма и стекли су међународно признате сертификате OracleAкадемије, тако да су ови сертификати доступни и ученицима Математичке гимназије кроз редовне и факултативне предмете. Такође, више професора Математичке гимназије је завршило курсеве за инструкторе Cisco акредитованих програма, чиме је 2012. године Математичка гимназија стекла право да постане локална Cisco академија и добила опрему за извођење Cisco курсева.

Посебно важна сарадња за Математичку гимназију је сарадња са Microsoft развојним центром у Београду. Већина запослених у овом центру су бивши ученици Математичке гимназије, тако да усавршавање квалитета рада у нашој гимназији служи на обострану корист и напредовање. Microsoft помаже и подржава школу у разним активностима. За ученике су више пута организоване посете просторијама ове компаније. Током новембра 2013. године, ученице Математичке гимназије учестовале су на догађају организованом поводом дана девојчица. Тема догађаја је био значај жена запослених у ИТ индустрији и њиховом доприносу тимском раду. Захваљујући Microsoft-у, ученици 3. разреда имају прилику да сарађују са програмерима ове компаније, који малим пројектима, примереним ученичком знању, најталентованије од њих подстичу на професинално бављење програмирањем. Такав вид сарадње је изразито значајан за област као што је информатика, која се развија веома брзо и где је пракса и рад на практичним пројектима неопходан за напредовање. Microsoft развојни центар је неколико пута обезбедио, под веома повољним условима, напредан софтвер за потребе наставе у Математичкој гимназији. Такође, током јуна 2013 организовао је припреме ђака Математичке гимназије пред учешће на ЈБОИ и МГ купу. Током школске 2013/14, Microsoft је, заједно са професорима наше школе, изводио део наставе из Рачунарства и информатике са ученицима менторског одељења 2. разреда. Интересантно је приметити да су ту наставу изводили наши бивши ђаци (такмичари из информатике и математике) предвођени колегом Миланом Вугделијом, који је радио као професор у нашој школи. Поред разних развојних центара у Србији, многобројни ученици Математичке гимназије су ангажовани на пословима врхунских информатичких технологија широм света. Интересовање и знање које су понели из Математичке гимназије одвели су их на важне позиције у водећим светским корпорацијама, као што су Google, Microsoft, Facebook,Oracle, Simens, IBM,...

А љубав и захвалност према овој школи чине да кад год могу, они дођу да помогну школи, да мотивишу и упуте нове генерације. Професори Математичке гимназије могу, када отворе претраживач или неку од друштвених мрежа, са поносом рећи да је бар једну од апликација коју ће користити програмирао стручњак, који је, као њихов ђак, у Математичкој гимназији програмирао своје прве задатке за оцену.

 


 

Професори Математичке гимназије, Станка Матковић, Душа Вуковић и Мијодраг Ђуришић, су аутори одобреног уџбеника за Рачунарство и информатику за трећи разред гимназија који је објавио Завод за уџбенике. Уџбеник се придржава савременог плана и програма и уводи ученике у свет програмирања кроз многобројне примере креирања апликације са графичким корисничким интерфејсом. Више о уџбенику можете да погледате на адреси

Следећи линкови садрже кратке видео лекције као увод у свет програмирања у програмском језику С#, а документ у прилогу садржи још неке додатне примере који могу да се уз уџбеник користе за рад на часу: